Kada pročitate ovaj tekst shvatićete da možda i vi nikada niste pili špricer. Nemoguće!? Kada se stvari nazovu pravim imenom situacija se drastično menja. Da se razumemo, nisam ljubitelj špricera. Ne podržavam da se u kvalitetna vina dodaje voda u bilo kom obliku. Verujem da većina vas iz DDV zajednice ne praktikuje mešanje vina i vode, ali ovo je jedna zanimljiva vinska priča (#nohardfeelings). Živeli i hvala na čitanju.
Pre nekoliko dana bio sam na proslavi jednog prijatelja. Pre nego što vas uvedem u priču, moram nešto da napomenem. Kada su proslave u pitanju (slave, svadbe, krštenja, rođendani i slično), sebi sam zabranio dve stvari. Pod jedan, da ulazim u bilo kakve političke teme koje se na kraju pretvore u glasne rasprave iliti svađe. Pod dva, da glasno delim svoja razmišljanja kada su u pitanju vina (osim ako me ne pitaju).
Na ovoj proslavi, nećete verovati, povela se rasprava o tome da li teča Rade pije špricer ili se to što on pije zapravo zove drugačije. Sjajna tema, a i sve je bolje od rasprave o politici da se ne lažemo. Najzanimljivije je bilo kada je slovo uzeo deda Mile i objasnio neke stvari.
Ponavljam, nisam ljubitelj špricera, ali mi nije bilo teško da odradim kratko istraživanje na ovu temu i proverim o čemu se tu zapravo radi.
Špricer i velika zabluda
Špricer se u Srbiji pije odavno, ali se većina verovatno ne seća da su naši dedovi imali običaj da ovaj osvežavajući, penušavi, alkoholni napitak prave mešanjem vina i soda vode iz onih velikih sifona. Kako kažu, upravo je u soda vodi caka i glavni razlog zbog kog mlađe generacije ne znaju šta je PRAVI ŠPRICER.
Prema našim saznanjima, ovo alkoholno piće je nastalo u Austriji ili Nemačkoj tokom 19. veka kada se ukazala potreba da se ublaže i učine pitkim vina iz kišnih godina koja su imala visoke kiseline. Postoje i neki izvori koji tvrde da su Mađari igrom slučaja napravili prvi špricer, ali to na kraju krajeva nije ni bitno. Bitna je činjenica da danas retko ko koristi soda vodu za spravljanje špricera, a u “tom grmu leži zec”. Okoreli ljubitelji ovog penušavog pića tvrde da špricer nije špricer ako ne koristite SODA VODU. Idemo dalje.
Špricer ili Gemišt, šta pijemo?
Okoreli špriceraši sa višedecenijskim iskustvom pouzdano tvrde da se danas na našim slavljima ne pije špricer, već gemišt. Kako je do toga došlo? Kako je sodarski zanat na našim prostorima polako izumirao, sve se više koristila kisela voda (gazirana mineralna voda), pa je samim tim i špricer promenio sastav. Špricer – soda voda. Gemišt – kisela voda.
Gemišt je kao takav popularizovan u Hrvatskoj i Sloveniji, a iako mnogi misle da je razlika između špricera i gemišta samo u tome što se špricanjem postiže bolja penušavost i bolji blend, to zapravo nije istina. Glavna razlika je u tome što se hemijski sastav soda vode razlikuje od hemijskog sastava kisele vode.
Za razliku od kisele vode (gazirane mineralne vode), soda voda u sebi nema soli i minerale. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je hipertenzija (visok krvni pritisak) danas sve više prisutan, jasno zaključujemo stav “starih špriceraša” koji odbijaju da vino mešaju sa kiselom vodom, već žele PRAVI ŠPRICER sa soda vodom iz sifona! Verujem da sada naslov “Možda i vi nikada niste pili špricer!?” deluje mnogo realniije…
A šta je to Bevanda?
Bevanda je mešavina vina i obične vode. Koliko ja znam, ovo i nije nešto popularno kod nas.
Iako nismo ljubitelji i konzumenti, možemo da zaključimo da postoji razlika između špricera, gemišta i bevande, kao i da citiramo stare špriceraše (Milosav Buca Mirković) :
“Za špricer važe tri pravila: da je hladan, da ga ima u neograničenim količinama i da je džabe!”
Ovde možete pročitati više o najvećim vinskim mitovima – Vinski mitovi.
Ovde možete pročitati još neke zanimljive vinske priče – Vinske priče.