Moram da priznam da do skoro nisam znao ni da postoji, ni da je krunisan, a kamoli gde se nalazi najstariji čokot vinove loze na svetu. Ovo je jedna dirljiva priča koja ima dva dela i koja u potpunosti opravdava tvrdnju da ima nečeg magičnog i nadljudskog kada je vinski svet u pitanju.
Ako bih vam rekao da je ovaj čuveni čokot vinove loze stariji od 400 godina (a možda i više), mnogi od vas bi sugurno pomislili da je u pitanju legenda ili neka bajka. Ipak, uprkos brojnim usponima i padovima, bitkama, ratovima i bombardovanju, čokot sorte “Žametovka” je preživeo.
Neverovatni čokot posađen je krajem srednjeg veka, u Mariboru. Preživeo je totalitarnost Otomanskog carstva, Prvi i Drugi svetski rat.
Neko će se sigurno zapitati kako su uspeli da utvrde starost vinove loze?
Pre svega tu su prastare slike (umetnička dela) grada Maribora na kojima je čokot na istom mestu kao i danas, naslonjen na fasadu stare kuće u Vojšiškoj ulici u starom gradu. Pored toga, stručnjaci su 1972. godine utvrdili da je loza zasigurno starija od 350 godina na osnovu godova i kompleksnog korenovog sistema. Rezultati ovih istraživanja potvrđeni su i od strane najvećih eksperata za genetiku.
Stara trta (trta = vinova loza na slovenačkom) je upisana i u Ginisovu knjugu rekorda 2004. godine kao najstariji čokot vinove loze na kugli zemaljskoj. Od grožđa sa Stare trte se svake godine proizvede oko 100 boca vina od 250ml. Postoji i Festival koji traje od početka oktobra, pa sve do 11. novembra sa mnogobrojnim događajima i aktivnostima.
S obzirom da Maribor nije daleko, ekskurzija je na pomolu ako mene pitate.
Dakle, “Stara trta” je zvanično najstariji čokot vinove loze na svetu! Ali da li je zaista najstarija, možda ćete saznati u nastavku…
Ako ste mislili da se priča ovde završava, ona zapravo tek počinje… Nezvanično, postoji loza koja je možda i duplo starija od Stare trte.
Bez obzira da li volite istoriju ili ne, svi ste čuli za Stefana Nemanju. Pored toga što je bio jedan od najznačajnijih vladara, smatra se i utemeljivačem Srpske pravoslavne crkve, zajedno sa svojim sinom Svetim Savom. Kada se povukao sa vlasti i zamonašio, dobio je ime Simeon. Ova priča je izuzetno važna jer je tesno povezana sa njegovom smrću, a kasnije i prenošenjem njegovih mošti u manastir Studenica.
Informacije sa zvanične veb prezentacije Hilandara kažu da je Sveti Simeon prvobitno sahranjen na Svetoj Gori, da bi 7 godina kasnije Sveti Sava njegove mošti preneo u manastir Studenica i time ispunio očevu poslednju želju – da bude sahranjen u “zemlji otačastva svoga”.
Pitate se, zbog čega je sve ovo važno?
Prema Hilandarskim letopisima, verovanjima i kazivanjima, hilandarski monasi nisu mogli da prežale što su mošti Svetog Simeona napustile Hilandar i Svetu Goru. Neutešan plač monaha prestao je onog trenutka kada se Sveti Simeon u snu javio igumanu Metodiju i objasnio mu da njegove mošti treba da budu prenešene, ali da će kao uteha hilandarskom bratstvu, iz njegovog praznog groba, iznići vinova loza. Dokle god ova loza bude rađala, dotle će i hilandarski monasi i Hilandar imati njegov blagoslov.
Ta loza se održala i do današnjih dana. S obzirom da su mošti Svetog Simeona prenešene početkom 13. veka, vrlo lako možemo da zaključimo da postoji mogućnost da je ova loza sa Hilandara, trenutno, možda i duplo starija od Stare trte koja nosi zvaničnu titulu najstarijeg čokota na svetu.
Ako se pitate kako je moguće da neki tamo ocenjivači previde tako nešto, verujem da hilandarski monasi nemaju želju da se komercijalno takmiče i da je to jedan od razloga zbog kojih Stara trta ima mnogo veću popularnost u vinskom svetu. Ali, uvek postoji ono ALI. Loza sa Hilandara je poznata po nečemu mnogo važnijem, a to je čudotvorna moć da besplodnim supružicima daruje porod. Ukoliko želite da saznate više o čudotvornosti loze Svetog Simeona, više informacija možete pronaći na sajtu Hilandara jer je deljenje sadržaja zabranjeno.
Možemo da zaključimo da je zvanično i na papiru Stara trta najstarija, ali na Hilandaru postoji loza koja je prema zapisima mnogo, mnogo starija. Da li će poneti titulu možda nije ni važno.
Hvala na čitanju i lep vinski pozdrav.
Ovde možete pročitati više o najvećim vinskim mitovima – Vinski mitovi.
Ovde možete pročitati još neke zanimljive vinske priče – Vinske priče.